RAJSKO PERO EMISIJA

Žene za mir Leskovac- RAJKO PERO

Produkcija “ Žene za mir „

Ulični performans “ Ustani za žene čiji se glas više ne čuje“ 6.decembar 2017.

“Država Srbija se zakonom obavezala na sprečavanje nasilja nad ženama, ali za mene je katastrofalan podatka da su ubijene 23 žene, a da je trećina njih ranije prijavljivala nasilje. Naša država i naše institucije trebaju da veruju ženama, da slušaju njene reči, ono što priča o nasilniku. Vrlo često ona kaže – ubiće me, pretio mi je, ali njene reči se ne slušaju.

 

 

Mi tražimo odgovornost, a ne predrasude”, Ljiljana Nešić, koordinator SOS telefona u okviru organizacije “Žene za mir”, koja ženama pruža psihološku i pravnu podršku.
6.decembar 2017.

Ana Volf aktivistkinja Žena za mir o zdravstvenim kartonima

Brošura 2009.

Presentation3

 

 

REZULTATI ISTRAŽIVANJA O MUŠKARCIMA I RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI NAUČILI OD OCA I DEDE

Autor: JuGmedia 610.06.2018 04:07 pm

 

 

Šamaranje žene, ponižavanje, zastrašivanje i silovanje normalna pojava u Srbiji

Jedna četvrtina od 1.060 ispitanih muškaraca da namerno zastrašuje svoju partnerku. Šamari i gađanje predmetima – deo su jedne petine veza. Uvrede i ponižavanja čine svakodnevicu trećine. Svaki pedeseti muškarac učestvovao je u grupnom silovanju. Da žena treba da toleriše nasilje, kako bi održala porodicu, slaže se njih 11, 9%.

Ovo su deo rezultata istraživanja  IMAGES Srbija koje je sproveo Centar za promociju zdravih stilova zivota – Centar E8

Na pitanje: “žena treba da toleriše nasilje da bi sačuvala porodicu” – SLAŽEM SE odgovorilo je 11,9 posto muškaraca. “Muškarac treba da ima poslednju reč u porodičnim odlukama” – SLAŽEM SE, odgovorilo je 34,1 posto muškaraca. “Najvažnija uloga žene je da brine o kući i kuva” – SLAŽEM SE, odgovorilo je 40,1 posto muškaraca. Svaki peti ispitanik se oseća uvređeno kada ga partrenrka zamoli da stavi kondom.

Ovi rezultati predstavljeni su na konferenciji MANxNiš održanoj u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u NIšu.

Ovo je prvo istraživanje ovakvog tipa u Srbiji i donosi značajne podatke za bolje i lakše razumevanje muškosti. Istraživanje je rađeno na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1060 muškaraca i 540 žena starosti od 18 do 60 godina. Istražiavnje IMAGES Srbija je deo globalnog istraživanja koje je do sada sprovedeno u više od 20 zemalja u svetu. 

Rezultati istraživanja pokazali su da se stavovi muškaraca prema rodnoj ravnopravnosti u određenim segmentima života promenili ka liberalnijm (briga o deci), dok u drugim i dalje naginju ka tradicionalnim, naročito kada je u pitanju nasilje nad muškarcima i ženama.

Skoro polovina ispitanika učestvovala je u tučama protiv suparničkih grupa, kao i da je 60% mladića dodirivalo je devojke bez njihove saglasnosti ili im dobacivalo seksualne komentare. Posebno je poražavajuće podatak da čak 18.8% muškaraca smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine.

Međutim, skoro 90 odsto muškaraca reklo je da bi volelo da provodi više vremena sa svojom decom, a pokazalo se i da je u porodicama u kojima partneri imaju više obrazovanje pojela kućnih poslova egalitarnija. 80% muškaraca je išlo sa svojim partnerkama na kontrole tokom trudnoće (od toga 30% je išlo na sve kontrole). Da odgovornost za decu posle razvoda treba da bude podjednaka kaže 4/5 ispitanih muškaraca. U domaćinstvima 68.1% muškaraca, odluke vezane za decu su zajednička odgovornost. 49.1 odsto ispitanih muškaraca se slaže da su menjanje pelena i hranjenje dece odgovornost majke.

„Ono što mi govori višegodišnje iskustvo u proučavanju tema vezanih za rodnu ravnopravnost i konkretno muškaraca na Balkanu i u Srbiji, kao što je slučaj sa istraživanjem IMAGES, je da je u velikoj meri prisutan uticaj konstrukta o tome, kakav muškarac treba da bude. To znači i veliki stepen neslobode jer sloboda od društvenih konstrukata je prva sloboda“ , kaže Marina Hughson (Blagojević), glavna istraživačica i autorka istraživanja o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti – IMAGES Srbija.

Analiza se većim delom zasniva na rezultatima ankete, odnosno kvantitativnim pokazateljima vezanim za položaj, stavove i ponašanja muškaraca u Srbiji. Ali pored tih rezultata, u IMAGES Srbija su izneti i neki od glasova muškaraca, prikupljenih tokom kvalitativne analize, pre svega kao ilustracija mnoštva različitih ideoloških i ličnih pozicija, različitih diskursa i stavova.

TIPIČAN MUŠKARAC (jedan od glasova muškaraca iz publikacije IMAGES Srbija)

 On može mnogo da popije, gleda fudbal, ide na slave. Da je seksista, k*****i neku ženu. Pseudopolitka sa pozicija moći. Cinizam je važna osobina tog patrijarhata, jer kao da nisi naivan. Jer je sve prevara. Isto pozicija infantilnog patrijarhata. Autoritarnost. Gledaš oko sebe i vidiš ćaleta, dedu, burazera, drugare u školi i vidiš da se uvek tu nešto meri, odmeravanje neke snage, takmičenje i nadmetanje. Često dečaci i muškarci imaju tu potrebu da budu u pravu, da je po njihovom. I pošto sam ja kao klinac gledao i slušao šta drugi ljudi rade, dosta sam upijao tih stvari, ali ne nužno i reprodukovao, jer nisam bio nešto u tom fazonu, međutim, kada si u vršnjačkoj grupi, postoje određena očekivanja da bi se uklopio i moraš da igraš po tim pravilima„, ispričao je jedan muškarac.

IMAGES istraživanje u Srbiji je sproveo Centar E8, a uz finansijsku podršku UNFPA, CARE International, OAK fondacije i Švedske međunarodne razvojne agencije SIDA.

Cilj programa je da mladići steknu znanja i izgrade stavove o rodnoj ravnopravnosti i zdravim stilovima života, te da se smanji stopa svih vrsta nasilja među mladima. Sprovođenje programa je počelo 2006. godine, kada je rađeno kvalitativno istraživanje o stavovima i ponašanjima muškaraca manjeg obima, koje je tokom godina preraslo u sveobuhvatni program koji se sastojao od različitih komponenata i čije su ciljne grupe mladi, nastavnici, prosvetni radnici, studenti, novinari i drugi važni akteri. Od početka sprovođenja, program je direktno obuhvatio više od 30.000 mladih ljudi u oko 2.000 različitih projektnih aktivnosti.

Autor: JuGmedia 610.06.2018 04:07 pm

Svako drugo dete svedok ili žrtva porodičnog nasilja

Nasilje u porodici jeste potcenjen i nevidljiv problem i  za mnoge je uobičajeni deo svakodnevnice. To što deca vide ili čuju za vreme epizoda nasilja ima direktan uticaj na njihov psihofizički razvoj, izjavila je danas aktivistkinja Dušanka Stojković-Trajković iz Udruženje građana Žene za mir, koje je realizovalo projekat iz te oblasti.

Ona je na konferenciji za novinare predstavile rezultate projekta realizovanog u saradnji sa Ministrastvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u njemu je učestvovalo pedesetoro dece, dok je 130 stručnih saradnika prošlo obuku. Projekat je imao za cilj da skrene pažnju na problem nasilja u porodici, u regionu Leskovca i okoline, kao i da ponudi najpogodniji pristup u radu sa decom koja su  pretrpela nasilje ili su svedoci

U okviru projekta sprovedena je edukacija za zaposlene u državnom sektoru policije, zdravstva, sudstva, školstva. Edukacija se odnosi na pristup u radu sa takvom decom, počevši od škole do organa koji sankcionišu izvršioce nasilja. Sa decom su radili psiholozi i psihoterapeuti, a primenjen je metod transakcione analize. Uzrast dece je od pet do ćetrnaest godina, cilj je bio da se simptomi kod dece otklone ili ublaže.

Takođe je održan okrugli sto sa predstavnicima institucija, gde su prisustvovale osobe iz Centra za socijalni rad, predstavnik Saveta za bezbednost, predstavnik Odbora za rodnu ravnopravnost. Potpisan je protokol o saradnji jedanaest državnih institucija i jedne nevladine organizacije. Najbolji vid saradnje ostvaren je sa policijom i Centrom za socijalni rad. Oformljen je multisektorski tim u koji je ušla policija, Centar za socijalni rad i sudstvo.

,,Veliki problem je što najbliža okolina, škola pre svega, ne zna da ta deca trpe nasilje. Deca se retko poveraju bilo kome i na direktan način se niko ne bavi dovoljno tom decom ,, – izjavila je aktivistkinja Dušanka Stojković-Trajković. Znaci koji ukazuju na izloženost dece nasilju u porodici su telesne tegobe, povučenost, niska tolerancija na frustracije. Tu su i učestali sukobi sa vršnjacima, agresivno maltretiranje slabijih. Kod adolescenata je to kriminalitet, bolesti zavisnosti, suicidne misli.

„Ono što možemo da učinimo da bi problem postao vidljiv, time i rešiv, jeste podizanje svesti o problemu – počevši od induvidualnog, porodičnog okruženja do kolektivnog, institucijalnog“, kazala je Trajković

Nakon uspešne realizacije projekta i saradnje sa gradskim institucijama, Žene za mir nastavljaju rad na problemu porodičnog nasilja, ovog puta kroz saradnju sa školama, gde će uz pomoć roditelja, profesora i psihologa pokušati da nasilje i uzroke nasilja učine vidljivim.

Marija Paravinja

 

 

Stop nasilju!

Vodič kroz organizacije za pomoć i podršku žrtvama u Srbiji

Vodič kroz organizacije za pomoć i podršku žrtvama u Srbiji
http://www.vds.rs/File/VodicZaOrganizacijeZaPomoc.pdf

Vodič kroz krivično pravni sistem

Vodič kroz krivično pravni sistem
http://www.vds.rs/File/VodicZaKrivicnopravniSistem.pdf

Regionalni sastanak posvećen podršci žrtvama kriminaliteta u Srbiji

24.05.2018. godine u Nišu održan je „Regionalni sastanak posvećen podršci žrtvama kriminaliteta u Srbiji“ u organizaciji Viktimološkog društva Srbije. Prisutnima su predstavljeni primeri u praksi umrežavanja i korišćenja postojećih resursa na lokalnom i regionalnom nivou u cilju povećanja zaštite žrtava.Sastanku su, pored predstavnika Viktimološkog društva Srbije, prisustvovali predstavnici centra za socijalni rad, doma zdravlja i tužilaštva, nevladinih organizacija i Žene za mir Leskovac.

Starije objave «