Nasilje u porodici jeste potcenjen i nevidljiv problem i za mnoge je uobičajeni deo svakodnevnice. To što deca vide ili čuju za vreme epizoda nasilja ima direktan uticaj na njihov psihofizički razvoj, izjavila je danas aktivistkinja Dušanka Stojković-Trajković iz Udruženje građana Žene za mir, koje je realizovalo projekat iz te oblasti.
Ona je na konferenciji za novinare predstavile rezultate projekta realizovanog u saradnji sa Ministrastvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i u njemu je učestvovalo pedesetoro dece, dok je 130 stručnih saradnika prošlo obuku. Projekat je imao za cilj da skrene pažnju na problem nasilja u porodici, u regionu Leskovca i okoline, kao i da ponudi najpogodniji pristup u radu sa decom koja su pretrpela nasilje ili su svedoci
U okviru projekta sprovedena je edukacija za zaposlene u državnom sektoru policije, zdravstva, sudstva, školstva. Edukacija se odnosi na pristup u radu sa takvom decom, počevši od škole do organa koji sankcionišu izvršioce nasilja. Sa decom su radili psiholozi i psihoterapeuti, a primenjen je metod transakcione analize. Uzrast dece je od pet do ćetrnaest godina, cilj je bio da se simptomi kod dece otklone ili ublaže.
Takođe je održan okrugli sto sa predstavnicima institucija, gde su prisustvovale osobe iz Centra za socijalni rad, predstavnik Saveta za bezbednost, predstavnik Odbora za rodnu ravnopravnost. Potpisan je protokol o saradnji jedanaest državnih institucija i jedne nevladine organizacije. Najbolji vid saradnje ostvaren je sa policijom i Centrom za socijalni rad. Oformljen je multisektorski tim u koji je ušla policija, Centar za socijalni rad i sudstvo.
,,Veliki problem je što najbliža okolina, škola pre svega, ne zna da ta deca trpe nasilje. Deca se retko poveraju bilo kome i na direktan način se niko ne bavi dovoljno tom decom ,, – izjavila je aktivistkinja Dušanka Stojković-Trajković. Znaci koji ukazuju na izloženost dece nasilju u porodici su telesne tegobe, povučenost, niska tolerancija na frustracije. Tu su i učestali sukobi sa vršnjacima, agresivno maltretiranje slabijih. Kod adolescenata je to kriminalitet, bolesti zavisnosti, suicidne misli.
„Ono što možemo da učinimo da bi problem postao vidljiv, time i rešiv, jeste podizanje svesti o problemu – počevši od induvidualnog, porodičnog okruženja do kolektivnog, institucijalnog“, kazala je Trajković
Nakon uspešne realizacije projekta i saradnje sa gradskim institucijama, Žene za mir nastavljaju rad na problemu porodičnog nasilja, ovog puta kroz saradnju sa školama, gde će uz pomoć roditelja, profesora i psihologa pokušati da nasilje i uzroke nasilja učine vidljivim.
Marija Paravinja
Autor Jugmedia
